Рајко Грлић рођен је у Загребу 1947. године. Потјече из обитељи интелектуалаца који су били ангажирани у НОП-у. Након рата отац и мајка су му били заточеници Голог отока. По повратку из заточеништва обитељ је живјела у тешким животним околностима. Отац, Данко Грлић, друштвено је рехабилитиран када је 1959. на позив Мирослава Крлеже почео радити у Југославенском лексикографском заводу. Данко Грлић био је хрватски марксистички филозоф, припадник праџисове школе мишљења и професор на Загребачком свеучилишту. Мајка, Ева Грлић, потјече из жидовске обитељи, која је тијеком НДХ била прогањана те је већи дио њезине обитељи депортиран. Суђеловала је у НОП-у од ’42. 50.-е године заточена је као политичка затвореница на Голом отоку гђе је провела три године. Рајко Грлић одрастао је у обитељском окружењу које је заговарало лијеве идеје, те се обитељ  у односу на службену политику СФРЈ, често налазила у опозицији. 1967 Грлић постаје студент режије на ФАМУ, Академији умјетности - Факултет за филм и телевизију, у Прагу. Током совјетске окупације Чехословачке, Грлић је био члан штрајкачког одбора на ФАМУ. Неки од његових филмских радова били су забрањивани у СФРЈ. Један од забрањиваних радова је И једносатни ТВ документарац снимљен 1969. Сваки човјек је добар човјек у хрђавом свијету. Након распада Југославије, услијед пријетњи и неприхваћања друштвених структура које су дошле на власт у Хрватској, са обитељи напустио земљу. Отад живи у Америци.